Sve o hlebu - zanimljivosti koje do sada niste čuli

Hleb je svakodnevni zalogaj koji nas ujedno i podseća na topli dom i dobre trenutke provedene u krugu porodice.

Svako od nas ima neki proveren recept za hrskavi hleb, koji se prenosi s generacije na generaciju, ali koliko zaista znamo o ovoj namirnici?

Predstavljamo vam zanimljivosti o hlebu koje niste znali.

Šta je tajna ukusnog domaćeg hleba?

Kada pomislimo na hleb, često zamišljamo jednostavno testo ispečeno u rerni, ali zapravo postoji mnogo zanimljivosti i trikova koji čine hleb ukusnim i hrskavim.

Pouzdani mali kućni aparati poput miksera za testo i rerne su tajna uspeha u pripremanju savršenog hleba. U ovom tekstu ćemo se upoznati sa svim čarima ovog omiljenog obroka i saznati kakav se sve hleb jede u različitim delovima sveta.

Fermentacija i hleb u drevnom Egiptu

Još 2.000 godina pre nove ere Egipćani su znali da prave fermentisani hleb.

Praksa je bila da se koristi malo starog testa, ili kvasca, da se „pokrene“ novo testo. Ova dva testa su izmešana zajedno i ostavljena da fermentira (nadođe) nekoliko sati pre pečenja. Pravili su čak neverovatnih 50 vrsta različitih hlebova, plaćali hlebom i ovekovečili scene pečenja hleba hijeroglifima u svojim grobnicama.

Od tada su razvijene različite metode za pravljenje kvasca. Bakerov patent zahtevao je fermentaciju hmelja i oparenog slada najmanje dva do tri dana.

Tek početkom 1900-ih otkriveno je da se tradicionalno dugo vreme fermentacije može smanjiti sa 18 na 3-4 sata upotrebom veoma malih količina određenih hemikalija, zvanih oksidansi, u hlebu ili brašnu.

Oksidanti, kada se dodaju u testo, ne samo da ubrzavaju proces već i proizvode vrhunsku veknu.

Najstarija vekna hleba je stara oko 4000 godina i bila je jedan od mnogih predmeta pronađenih ispod temelja pogrebnog hrama Mentuhotepa II u Deir el Bahariju u Zapadnoj Tebi.

Egipćani su verovali da je hram minijaturni prikaz univerzuma, a predmeti postavljeni u temeljne naslage imali su za cilj da simbolično stabilizuju i zaštite uglove i granične zidove hrama. Verovali su da će biti nagrađeni stabilnim univerzumom u kojem postoji obilje hrane kao što je hleb.

Baget - čuveni francuski hleb

Verovali ili ne, u Francuskoj je priprema bageta regulisana zakonom!

Nacionalni zakon nalaže da “francuski“ hleb sadrži samo 4 sastojka – brašno, kvasac, so i vodu. Prosečan Francuz pojede oko pola bageta dnevno, a zanimljivo je i da Francuska ima najveći broj pekara na svetu. Čak 32.000!

Ovaj ukusni dugi hleb nalik štapiću u Francuskoj je postao popularan tokom 18. veka, kada su  francuski pekari počeli da koriste “gruau“, visoko rafinisano mađarsko sitno mleveno brašno.

Pita hleb - specijalitet Bliskog istoka

Pita hleb je vrsta mekog, okruglog hleba koji potiče sa Bliskog istoka.

Tradicionalno se pravi od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca i obično se kvasi pomoću kvasca ili praška za pecivo. Testo se tanko razvalja, zatim peče na jakoj vatri, čime se testo naduva i odvoji u dva sloja, stvarajući džep koji se može napuniti raznim sastojcima za pravljenje sendviča.

Pita hleb se pored libanske i arapske često služi i uz mediteransku kuhinju, a nama je najbliskiji uz giros, koji volim da jedemo na odmoru u Grčkoj, ali i ostatkom godine u domaćoj radinosti.

Kada je reč o bliskoistočnoj kuhinji, najpoznatiji specijaliteti sa pita hlebom su falafel, šavarma ili kebab. To je osnovna hrana u mnogim zemljama i široko je dostupna u većini prodavnica.

Ime je dobio po grčkoj reči pita što znači kolač.

Oni što je važno napomenuti je da je pita hleb zbog svoje specifične pripreme niskokaloričan i predstavlja zdraviju alternativu klasičnom hlebu i drugim pekarskim proizvodima.

Fokača - hrskavo italijansko testo

Pica i pasta nisu jedina testa kojima Italija može da se pohvali.

Fokača je vrsta italijanskog somuna koji se pravi od brašna, kvasca, soli i maslinovog ulja. Često je posuta solju i ruzmarinom, ali se takođe može začiniti belim lukom, lukom ili drugim sastojcima.

Hleb se obično peče u rerni na visokoj temperaturi i ima meku, prozračnu unutrašnjost sa hrskavom spoljašnjošću. Fokača se često koristi kao osnova za sendviče ili se može poslužiti čak kao prilog uz supu ili testeninu.

Banana hleb - kolač ili hleb?

Poreklo hleba od banane je nejasno, ali se veruje da je nastao u SAD tokom Velike depresije kao način da se koriste prezrele banane koje se više ne mogu konzumirati sveže.

Recept je verovatno inspirisan tradicionalnim engleskim receptima za kolače od čaja, koji su često zahtevali pire od voća, a zatim popularizovan je u SAD.

Banana hleb je vrsta slatkog hleba napravljenog od zgnječenih zrelih banana, brašna, šećera, jaja i izvora masti, poput ulja ili putera. Obično se peče u posudi za vekne i ima meku, gustu teksturu sa blago slatkim ukusom banane.

Hleb se često služi kao brzi hleb, što znači da ne zahteva kvasac ili vreme dizanja, a može se napraviti od sastojaka koji se obično nalaze u većini kuhinja. Varijacije hleba od banane mogu uključivati dodavanje sastojaka kao što su orasi, čokoladni čips ili začini.

Hleb od banane je popularna poslastica za doručak ili desert, a takođe se može narezati i tostirati za užinu.

Da li vam je krenula voda na usta? Ako jeste pravac u kuhinju! Vežite kecelju i pronađite brzi recept za hleb i prepustite se slastima ove ukusne poslastice bez koje se, čini se, ne može.