Kako ishranom smanjiti holesterol?

Povišeni holesterol je boljka koja nas sve više prati u 21. veku. Iako većina zna šta znači povišen holesterol i kako se on dobija, mnogi se ne odriču izvora koji dovode do povišenog holesterola. Saznajte kako ishranom da smanjite holesterol.

Kako ishranom smanjiti holesterol?

Autor: Redakcija

Objavljeno: 17 Maj 2018, 13:17 , Beograd

Povišeni holesterol je boljka koja nas sve više prati u 21. veku. Iako većina zna šta znači povišen holesterol i kako se on dobija, mnogi se ne odriču izvora koji dovode do povišenog holesterola.


Pored toga što je sve češći, holesterol može da bude opasan po zdravlje ukoliko se ne snizi na vreme, jer je poznato da je izazivač velikih kardiovaskularnih oboljenja, pa čak i smrti.


Iz tog razloga, u ovom tekstu sledi niz saveta o ishrani za sve one koji imaju povišen holesterol, jer je ishrana jedan od ključnih faktora koji određuje njegovu vrednost.

 

Šta je zdrava ishrana?


Načinom zdrave ishrane, bave se mnogi stručnjaci danas. Većina njih se slaže oko toga šta nije zdravo i šta sve ne doprinosi našem zdravlju. Isto tako, otkrivaju se činjenice o zdravim namirnicama koje mogu poboljšati ljudski imunitet, pročistiti organizam, navesti ga da izbaci toksine i oslobodi se viška kilograma.


Pa tako, za one koji pate od povišenog holesterola, savet je često uzimanje jogurta, koji sadrži elemente stanole i sterole, koji sprečavaju resorbovanje holestorola u organizam. Potrebno je uzimati najmanje 2 grama sterola u toku dana, a najbolji izvor sterola jeste jogurt. Ukoliko se uzima uz glavni obrok, šanse da spreči apsorbovanje holestorola su veće.


Dalje se preporučuje uzimanje veće količine vlakana, posebno biljnih vlakana. Tu spadaju pasulj, grašak, sočivo, žitarice kao što su ovas, ječam, raž i spelta (dozvoljen je i hleb od celog zrna žitarice) itd. Povećanim unosom vlaknaste hrane, rešava se problem holesterola koji se vezuje sa vlaknima, a zatim se zajedno sa ostalim otpadnim materijama izlučuje kroz stolicu. Preporučena dnevna doza vlakana jeste oko 18 grama.

 

 

Orašasti plodovi


Najbolji deo sledi, a to je povećan unos orašastih plodova. Zdrava ishrana nalaže da se treba odreći samo nezdravih grickalica, dok orašasti plodovi spadaju u zdrave i veoma dobro služe u snižavanju holesterola. Tu su pre svega badem, indijski orh, kikiriki i pistaći. Pretpostavlja se da orašasti plodovi sadrže biljna vlakana, čije smo učinke prethodno naveli. Isto tako sadrže vitamin E i sterole. Preporučena količina je oko 25 grama dnevno, odnosno jedna šaka.


Isto tako, prilikom konzumiranja orašastih plodova budite sigurni da niste alergični na neki od njih, kao i da oni ne treba da budu slani i prženi, već pečeni ili sirovi, posebno ukoliko patite od hipertenzije. Orašasti plodovi su kalorični ali i smanjuju osećaj gladi.


Za smanjenje holesterola sve češće je preporučljiva konzumacija soje i sojinih proizvoda, koji se mogu koristiti kao zamena za mleko, mlečne i mesne proizvode. Preporučena dnevna doza je oko 0,5l sojinog mleka ili drugog proizvoda od soje.

 

Ulja i masti


Kako bi se osigurali da vaš holesterol ne skače, u ishrani morate da koristite i zdrava ulja koja u sebi imaju monozasićene masti. Takvo je ulje od maslina, repice, pa vašu salatu ili glavno jelo začinite zdravim mastima, koje će dokazano čuvati zidove vaših krvnih sudova, a neće povećati holesterol. Naravno, podrazumeva se da se iz upotrebe izbace puter, margarin, suncokretovo ulje, svinjska mast i ostalo. Preporučena doza zdravih ulja je oko dve supene kašike dnevno.

 

Savet


Ukoliko se pridržavate navedenog načina ishrane, sastavite dnevni meni, ili upisujete u dnevnik unete namirnice i njihovo količine, budite sigurni da rezultati neće izostati, kao i da će se nivo holesterola u vašoj krvi smanjiti, dok u suprotnom možete narušiti vaše zdravlje i omogućiti vašem telu da snosi velike posledice.