U svetlu savremene ishrane i novih istraživanja, često se dovodi u pitanje kako meso koje jedemo utiče na naše zdravlje. U nastavku teksta pročitajte više o tome.
Objavljeno: 20 Avgust 2018, 12:20 , Beograd
Jeste li pročitali najnovije istraživanje Svetske zdravstvene organizacije? Da li su vas rezultati istraživanja zabrinuli ili ni ne znate o čemu je istraživanje bilo? Naime, najnovije istraživanje Svetske zdravstvene organizacije odnosi se na uticaj crvenog i obrađenog mesa na zdravlje ljudi. Ova organizacija navodi da konzumiranje ove namirnice može povećati rizike od pojedinih bolesti, pogotovu ako se jede crveno i obrađeno meso. Da li to znači da meso ne treba da se konzumira? Naravno da NE!
Zamislite da kažete jednom Srbinu kako iz ishrane mora da izbaci meso i da više ne može da jede pečenje ili roštilj? Ni mi to ne možemo da zamislimo. Zna se da se kod nas ljudi u meso kunu i da bez mesa nema obroka.
I Svetska zdravstvena organizacija smatra da meso treba konzumirati, ali umereno i u malim količinama, bez preterivanja. To bi onda trebalo da izgleda ovako. Jedan biftek i to je sve. A ne kako se kod nas naviklo, malo jagnjetine, malo prasetine, a ako je na meniju dobar roštilj, onda bez deset ćevapa ništa. I tako stalno. Ko nije mogao da odoli pljeskavici čiji miris vas mami da je kupite? Retko ko.
Uslov svih uslova kada je meso u pitanju jeste srazmerna količina hrane koja se konzumira. Meso je odličan izvor proteina i sadrži mnoge važne minerale i vitamine koji su potrebni ljudskom organizmu kako bi se razvijao i kako bi čovek imao dovoljno snage za rad. Posebno je važno znati da je crveno meso kao što je govedina, jagnjetina, svinjetina, divljač veoma bogato gvožđem i pomaže u prevenciji anemije. U zdravu ishranu se svakako uklapa ako jednom ili dva puta u toku sedmice jedete recimo goveđi biftek ili neki drugi specijalitet od mesa. Posebno je važno da se u ishrani dece i žena koje su u reproduktivnom dobu praktikuje ovakva ishrana, tačnije da se kombinuje crveno meso (biftek, šnicla i sl.) sa drugim namirnicama.
Dobar izvor proteina svakako je piletina i ćuretina i ovo meso ima posebnu ulogu prilikom održavanja telesne težine, jer sadrži visok sadržaj proteina i kontroliše apetit.
Obrađeno meso je druga priča. Paštete, kobasice, slanine, salame su primeri prerađenog mesa koje sadrži visok nivo zasićenih masti i soli, a organizmu ne pruža minerale i vitamine. Zbog toga bi ih trebalo izbegavati u ishrani.
Međutim, ako već jedete obrađeno meso, onda budite obazrivi i pažljivo planirajte obrok. Smanjite količinu obrađenog mesa koju unosite organizam na oko 50g dnevno kako biste predupredili pojavu neželjenih oboljenja. Jedna svinjska kobasica, manji biftek, jedna šnicla savršeno će se uklopiti u vaš zdrav režim ishrane ako ih konzumiirate jednom ili dva puta u toku nedelje.
Pokušajte polako iz ishrane da izbacujete obrađeno meso, pa umesto paštete jedite kuvano povrće, a umesto svakodnevnog konzumiranja govedine i jagnjetine pređite postepeno na ribu i piletinu i videćete kako ćete se lakše osećati.
Naravno, uvek treba dati organizmu ono što traži, jedan dobar biftek neće da vam naškodi, ali ako naručite duplu porciju, e o tome neće polemisati.
Izvor: restoran Terminal Beograd