Bezglutenska ishrana: Kako se prilagoditi životu sa celijakijom

Neodoljivi pekarski proizvodi poput pita, kiflica ili pereca, za većinu ljudi predstavljaju hranu koja je neizostavan deo njihovog svakodnevnog jelovnika, najčešće doručka. I dok oni uživaju u mirisu i ukusu sveže pečenih peciva i proizvoda od brašna i testa, postoje i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne smeju da jedu ovakvu hranu. Najčešći problem je intolerancija na prirodni protein gluten. 

Bezglutenska ishrana: Kako se prilagoditi životu sa celijakijom

Autor: Brza kuhinja

Objavljeno: 30 Januar 2024, 17:30

Čovek se drži za stomak.

Pixabay

 

Neodoljivi pekarski proizvodi poput pita, kiflica ili pereca, za većinu ljudi predstavljaju hranu koja je neizostavan deo njihovog svakodnevnog jelovnika, najčešće doručka. I dok oni uživaju u mirisu i ukusu sveže pečenih peciva i proizvoda od brašna i testa, postoje i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne smeju da jedu ovakvu hranu. Najčešći problem je intolerancija na prirodni protein gluten. 

 

Celijakija je jedna od autoimunih bolesti koja zahteva drastične promene u režimu ishrane. Toliko stroge da ćete na hranu koju ste nekada sa apetitom jeli morati potpuno da zaboravite i pređete na bezglutensku hranu. Kako se manifestuje celijakija i kako se prilagoditi bezglutenskoj ishrani? Nije ni malo lako, ali tekst koji je pred vama može vam pomoći da se brže naviknete.

 

Šta je celijakija i koji su njeni glavni simptomi?


Hronična, autoimuna bolest koja se javlja kao reakcija organizma na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i još nekim žitaricama, naziva se celijakija ili glutenska enteropatija. Kada osoba koja boluje od celijakije konzumira gluten, njen imunološki sistem reaguje napadajući sopstvena tkiva tankog creva. Posledica je oštećenje tih tkiva i otežana apsorpcija hranljivih materija, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih tegoba.


Simptomi glutenske enteropatije mogu varirati i razlikovati se kod svake osobe. Najčešće su gastrointestinalne prirode, poput nadimanja, gasova, dijareje ili zatvora, ali isto tako znakovi intolerancije na gluten mogu biti i umor, anemija, gubitak telesne težine, bolovi u zglobovima, problemi sa kožom, pa čak i neurološki poremećaji. Kod dece, celijakija može dovesti do problema sa rastom i razvojem.

 

Kako da proverite da li ste intolerantni na gluten?


Ključni faktor za nastanak celijačne bolesti je genetska predispozicija. Najčešće je povezana sa specifičnim genima poznatim kao HLA DQ2 i DQ8. Ukoliko imate neke od već opisanih simptoma, predlažemo vam da uradite poseban tekst, takozvanu tipizaciju HLA za celijačnu bolest i gluten intoleranciju. Rezultati ove analize će vam biti od koristi u boljem razumevanju vašeg genetskog profila i potencijalnog rizika od razvoja oboljenja. Pomenuta analiza krvi pomaže lekarima da postave tačnu dijagnozu i naprave plan lečenja. Rezultati se obično dobijaju u roku od 72 sata.


Drugi načini za dijagnostikovanje celijakije uključuju serološke testove koji mogu otkriti prisustvo specifičnih antitela kod osoba koje boluju od celijakije, kao i testiranje intolerancije na određenu vrstu hrane (eliminaciona dijeta).

 

Znak koji pokazuje precrtanu pšenicu.

Pixabay

 

Kako da se hranite ako bolujete od celijakije?


Ako je vaš lekar na osnovu alaliza potvrdio da ste intolerantni na gluten i bolujete od celijakije, ključno je pridržavati se stroge bezglutenske dijete. Redukovana ishrana pomoći će vam da izbegnete pojavu neželjenih simptoma i potencijalne komplikacije vezane za glutensku enteropatiju.

 

Izbacite iz ishrane sve namirnice koji u sebi sadrže gluten


Pre svega, izbegavajte žitarice koje sadrže gluten. Potpuno izbacite iz jelovnika hranu koja sadrži pšenicu, ječam, raž, bilo da je u pitanju celo zrno, pahuljice ili brašno. Hleb, različite vrste testenina, pice, kolači ili umaci, začini i gotovi obroci koji čak i u tragovima imaju gluten mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe.


Birajte bezglutenske alternative. Pirinač, kukuruz, heljda, kinoa, kao i druga alternativna brašna (od badema ili kokosa na primer) mogu se koristiti za pravljenje hleba bez glutena i zdrava su zamena za klasične žitarice. Takođe, možete jesti svo sveže voće i povrće. Krompir vam, recimo, može zameniti pšenični hleb. Ukusan je, a pritom daleko zdraviji. Dakle, izbor i nije toliko sužen koliko ste verovatno mislili da jeste, a osim toga ceo vaš organizam će osetiti blagodeti promene u načinu ishrane.

 

Ako želite da se zasladite, u prodavnicama široke potrošnje, ali pre svega u prodavnicama zdrave hrane možete pronaći i slatkiše koji su napravljeni bez glutena. Podjednako su ukusni, a kada se naviknete na njih verovatno više nikada nećete poželeti poslastice sa glutenom.

 

Bezglutenski hleb.

Unsplash

 

Pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima

 

Kako biste bili sigurni da upakovana hrana koju želite da konzumirate ne sadrži gluten ili njegove tragove, detaljno pročitajte svaku deklaraciju. Ukoliko na njoj nema nikakvih napomena o glutenu, nemojte je kupovati. Celijačna bolest zahteva strogo kontrolisanu ishranu, zato ne uzimajte nijednu namirnicu ako ne znate njen sastav. Kupujte isključivo proizvode za koje ste sigurni da ne sadrže gluten i izbegavajte one čiji su sastojci pšenično brašno, ječam, raž, maltodekstrin (prehrambeni aditiv) ili modifikovani skrob.

 

Kuvajte kod kuće


Pripremanje hrane u vašoj kuhinji omogućava vam potpunu kontrolu nad onim što jedete, smanjujući rizik od kontaminacije organizma glutenom. Bezglutenska ishrana ne mora biti tako dosadna i jednolična kao što na početku većina obolelih od celijakije misle. Naprotiv.


Eksperimentišite sa namirnicama i receptima i prilagodite obroke svojim potrebama i ukusima. Sigurno je da možete napraviti neodoljivo ukusno jelo i od namirnica koje u sebi ne sadrže gluten. I ne samo jelo, ukoliko ste se uželeli hleba i kolača, napravite ih od heljde, koja je uostalom odličan izvor vitamina B1 i B2, kao i minerala, pre svega kalijuma, kalcijuma i fosfora.

 

Pratite simptome i eventualne zdravstvene probleme koji se javljaju


Iako izbegavanje unošenja glutena u organizam može pomoći u ublažavanju simptoma celijakije, važno je da pratite svoje telo. Bilo kakve promene ili neželjene efekte koji se mogu javiti neposredno posle unošenja određene vrste hrane upamtite ili zabeležite. Izbegavajte namirnice za koje ste primetili da vam prave problem, a ukoliko simptomi ne budu prestali posle perioda od jednog ili dva dana, obavezno se javite lekaru.

 

Cela zrna raličitih žitarica.

Pixabay

 

Da zaključimo…


Hronična autoimuna bolest kao što je celijakija je izazovna, kako sa stanovišta dijagnostikovanja, tako i kada govorimo o ishrani. Ako se pravilno ne pristupi ispitivanjima lako se može pogrešno dijagnostikovati, jer na primer osetljivost na gluten i laktozu daju slične simptome.


Sa druge strane, kada se bolest ustanovi mora se strogo voditi računa o ishrana, jer čak i najmanje odstupanje od pravila i konzumiranje hrane koja u sebi sadrži gluten može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato je važno da kada primetite prve simptome intolerancije na gluten odmah odete kod lekara. Za celijakiju ne postoji sintetički lek, jedino što možete da uradite je da eliminišete iz jelovnika sve proizvode sa glutenom. Ukoliko vodite računa o tome šta jedete, imaćete sasvim normalan život baš kao i ljudi koji ne boluju od glutenske enteropatije ili celijakije.